Različite vrste nepovoljnih okolnosti u detinjstvu povezane sa konkretnim simptomima psihoze

Različite vrste nepovoljnih okolnosti u detinjstvu povezane sa konkretnim simptomima psihoze

Ovog meseca u časopisu Psychological Medicine istraživači iz Kraljevskog koledža u Londonu objavili su da su našli dokaze za postojanje veza između različitih tipova nepovoljnih okolnosti tokom detinjstva i konkretnim simptomima povezanih sa psihozom. Kako se sve više preispituju aktuelni pristupi, koji dijagnozama psihoze i šizofrenije pristupaju kao kategorijama, ovo istraživanje podržava sociološke i psihološke teorije i tretmane.

Procenjuje se da čak svako četvrto dete u zemljama s visokim ličnim dohotkom trpi zlostavljanje u detinjstvu, uključujući seksualno i fizičko zlostavljanje, dok mnogo više njih trpi druge oblike trauma u detinjstvu, kao što je gubitak roditelja ili smeštanje u dom/hraniteljsku porodicu. Ranija istraživanja su sve ove oblike traume i zlostavljanja dovela u vezu sa štetnim posledicama po mentalno zdravlje. Na primer, u istraživanjima je uočena jaka povezanost između emocionalnog i psihološkog zlostavljanja i širokog spektra problema sa mentalnim zdravljem, uključujući depresiju, anksioznost, poremećaje ishrane, zloupotrebu psihoaktivnih supstanci i suicidalnog ponašanja.

Pošto se u većini istraživanja psihoze koriste tradicionalne dijagnostičke kategorije, slabo se napredovalo u razumevanju veze između konkretnih vidova zlostavljanja i zanemarivanja i različitih simptoma povezanih sa psihozom. U pokušaju da ovu prazninu u razumevanju popune, istraživači su počeli da se udaljavaju od dijagnostičkih kategorija šizofrenije i umesto toga da koriste profile izdvojenih simptoma.

Koristeći podatke širokog poprečnog preseka populacije pacijenata koji su došli sa svojom prvom psihotičnom epizodom, oni su istražili veze između, s jedne strane, fizičkog zlostavljanja, seksualnog zlostavljanja, rastave roditelja, smrti roditelja, te smeštanja u instituciju (dom za decu) tokom detinjstva i, s druge strane, profila konkretnih simptoma. Ovi profili simptoma, zasnovani na ranijem radu Volvorka i saradnika (Wallwork et al., 2012), uključuju pozitivne simptome (sumanute ideje, halucinatorno ponašanje), negativne simptome (zaravnjen afekat, emocionalno povlačenje), dezorganizaciju (dezorganizaciju koncepata, poteškoće u apstraktnom mišljenju), uzbuđenost (hostilnost) i depresiju (osećanje krivice).

Nalazi su pokazali snažne veze između seksualnog zlostavljanja u detinjstvu, fizičkog zlostavljanja i rastave roditelja s jedne strane i dimenzija pozitivnih psihotičnih simptoma, s druge. Takođe, čak i kada su drugi oblici nepovoljnih okolnosti bili kontrolisani kao varijable, smeštanje u instituciju (dom za decu) pre 17. godine bilo je značajno povezano sa dimenzijom simptoma „uzbuđenosti“, koja uključuje neprijateljska ponašanja i stavove, nesaradljivost i lošu kontrolu impulsa.

Nađena veza između seksualnog zlostavljanja u detinjstvu i pozitivnih simptoma psihoze, uključujući halucinacije i sumanute ideje, bila je naročito jaka. Osim toga, jaka veza između rastave roditelja i ovih pozitivnih simptoma osnažuje psihološke teorije i objašnjenja. Na primer, rezultati se mogu objasniti teorijom afektivne vezanosti, po kojoj dugotrajna odvojenost od (jednog od) roditelja ili staratelja može urušiti osećaj sigurnosti i okinuti intenzivna osećanja anksioznosti i nepoverenja.

„Pokazano je da fizičko zlostavljanje, seksualno zlostavljanje, rastavljenost roditelja i smeštanje u dom pre 17. godine imaju veze sa dimenzijama konkretnih psihotičnih simptoma u odraslom dobu, nezavisno od važnih komplikovanih faktora i drugih vrsta nepovoljnih situacija koje su istraživane“ – zaključuju istraživači.

*

Ajnakina, O., Trotta, A., Oakley-Hannibal, E., Di Forti, M., Stilo, S. A., Kolliakou, A., … & Pariante, C. (2016). Impact of childhood adversities on specific symptom dimensions in first-episode psychosis. Psychological medicine46(02), 317-326.

Translate »